Kurs dinara danas skače i prema dolaru i prema evru

Dinar će danas ojačati i prema dolaru i prema evru, i to po 0,4 odsto, tako da će vrednosti srpske valute porasti 45 para prema evru, čiji će zvanični srednji kurs iznositi 113,7296 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Srpska valuta je u odnosu na zajedničku evropsku slabija za 1,9 odsto nego pre mesec dana, a za 1,8 odsto jača nego pre godinu dana.


Od početka godine NBS je prodala ukupno 305 miliona evra i kupila 90 miliona evra.
Kurs dinara prema evru ove godine je bio najjači 30. aprila, kada je evro vredeo 110,5426 dinara, a najslabiji u ponedeljak, 22. juna, kada je 114,5353 dinara za jedan evro.
Indikativni kurs dinara prema dolaru je ojačao 0,4 odsto i iznosi 87,0818.
Dinar je prema dolaru na mesečnom nivou slabiji 1,4 odsto, dok je na godišnjem nivou jači za 6,3 odsto.
 
Izvor: rskrediti 


Pregovori sa EU pozitivno će uticati na ekonomiju

Odluka šefova vlada i država EU da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom, pozitivno će uticati na ekonomska kretanja u zemlji, ocenili su danas za Tanjug ekonomski eksperti.

Dobijanje datuma, čak i ovako definisanog, svakako će imati pozitivan uticaj na ukupno poslovanje u Srbiji, pre svega, na interes stranih investitora za ulaganje, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, napominjući da, ipak, ne treba očekivati nikakve spektakularne rezultate, preko noći.


Da bi investitori došli, smatra on, Srbija mora da uradi mnogo više da popravi ukupan investicioni ambijent.
- Dobijanje datuma je samo znak za strane investitore da je Srbija na dobrom putu, ali to je jedan dugoročan proces, koji će trajati možda i više godina, čak do jedne decenije.To, ipak, znači odredjenu sigurnost i investitori mogu dugoročno da razmišljaju da li je Srbija poželjna destinacija – kazao je Savić.

On je ocenio da u ovom trenutku ne možemo očekivati mnogo veću pomoć iz predpristunih IPA fondova, koja sada iznosi izmedju 200 i 250 miliona evra.
Onog trenutka kada dobijemo tačan datum, kako je rekao, cifra će se povećati, “ali ne toliko kao što očekuju mnogi ljudi, jer pravi novac se dobija tek kada zemlja postane članica EU”.

Počasni predsednik kompanije “Sintelon -Tarket”, Nikola Pavičić, kaže da je “najvažnije što će to uticati na efikasnije rešavanje unutrašnjuh ekonomskih problema, jer sa ovakvom privredom nikad nećemo ući u EU”.

- Investicije će doći kad Srbija reši problem kamata, kad bude realan kurs, kad inflacija bude normalna – rekao je Pavičić, dodajući da “sama činjenica da ulazimo u pregovore, teraće nas da pravila Evropske zajednice, ne samo usvajamo, nego i sprovodimo i da rešavamo ove ekonomske probleme”.

On je predočio da nije dovoljno samo preneti pravila EU, nego ih treba i primeniti na tržištu, “jer ćemo tek tada moći da iskoristimo prednosti koje daje mogućnost prodaje na ogromnom tržištu Rusije, Kazahstana i Ukrajine”.

Dekan Fakulteta za ekonomiju finansije i administraciju FEFA, Ana Trbović, ističe da dobijanje datuma donosi predvidivost poslovne klime za duži period, što je investitorima najvažnije, jer znaju da će na kraju pregovaračkog procesa, standardi u Srbiji biti isti kao u Nemačkoj ili Poljskoj.

- Oni će znati da je to poslovna klima gde postoji zaštita konkurencije, fer pravila, borba protiv korupcije i da sudstvo može da garantuje za poslovne ugovore”, kazala je ona.

Trbovićeva je navela da, teoretski, veća sredstva iz IPA fondova nećemo moći da dobijemo do usvajanja novog budžeta EU 2014. godine, ali da ćemo u praksi do njih moći da dodjemo kroz učešće u projektima EU.

- Tu je reč, pre svega, o infrastrukturnim projektima, a ne samo o tehničkim i stručnim, u kojima će Srbija morati da učestvuje sa 10 do 20 odsto, dok će ostalo pokrivati sredstva EU. Zbog tog sufinansiranja, naš budžet će postati više programski i sredstva poreskih obveznika će se mnogo transparentnije trošiti – zaključila je Trbovićeva.
 
Izvor: rskrediti 


Stambeni krediti neće biti jeftiniji

Nema prostora da stambeni krediti kod nas budu jeftiniji, jer su kamate već slične evropskim, oko pet odsto. U Srbiji, s druge strane, nisu kamate glavni problem što se teško dolazi do stana, već mizerna prosečna plata od 350 evra – kaže za „Blic“ Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
 
 

Da li je bolje da oni koji planiraju da se zaduže za stan to učine sada ili da sačekaju?

Za skroman stambeni zajam od 50.000 evra na 10 godina, ne računajući kamatu, dužnik bi sada mesečnu ratu morao da plaća preko 400 evra. To jeste skupo, ali s druge strane, evropska referentna kamata – euribor, koja se uračunava u evrokredite, sada je na rekordno niskom nivou od 0,3 odsto. Kako kriza bude jenjavala, ta kamata će da raste, a to direktno utiče na poskupljenje kamata vezanih za tu evropsku stopu.

Dakle, nemoguće je da kamate budu niže?

Nije nemoguće, ali nije ni jednostavno. Prvo morali bi da imamo inflaciju jedan do dva odsto godišnje, a obaveznu rezervu banaka pet odsto. Nivo loših kredita, koji kod privrede iznosi preko 20 odsto, morali bismo da svedemo na oko pet odsto kao što je u EU, a i referentna kamata NBS bi morala da padne s 11,75 na oko pet odsto. Tada ćemo, umesto BB-, imati kreditni rejting AA, a onda nećemo više biti rizična zemlja i kamate će imati prostor da padaju.

I privrednici, da bi opstali, traže niže kamate. Da li su im ti zahtevi realni?

Privredi ne može da bude manja kamata od sedam ili osam odsto na evrokredite, i oko 14 odsto na dinarske, kolike su sada. Trošak banke je u startu veći od pet odsto, jer uključuje zaduženje na stranom tržištu, rizik klijenta, osiguranje kredita… U 2001. ili 2002. krediti za privredu su bili četiri puta skuplji i niko se nije žalio. Sada je standard najveći problem.
 
Izvor: rskrediti